U petak 12. aprila u Istraživačko-edukativnom centru Kraljevac, u Deliblatu, održana je
Tribina “Zašto su barska staništa važna?” u ovkviru projekta “Očuvanje barskih staništa SRP
“Kraljevca” i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom“.
Moderatorka skupa koji je okupio stručnjake iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine,
lokalno stanovništvo, profesore i naučnike sa fakuleta, predstavnike opštine Kovin kao i
predstavnike organizacija civilnog društva – bila je Milica Živković, rukovodilac projekta,
ekološkinja iz Instituta za regionalni razvoj.
Nakon uvodnih reči moderatorke, upravnik SRP “Kraljevac”Aleksandar Sarmeš, predstavio
je Rezervat, osvrćući se na njegove vrednosti, retke biljne i životinjske vrste među kojima su
– riba „umbra“, barska paprat, tekunica i ptica pčelarica.
Prvi čovek udruženja predstavio je granice Rezervata koji zauzima 264 hektara, njegove
prostorne celine i trenutne zone zaštite, kao i plan proširenja tog bisera prirode o kom
prilježno brinu lokalni aktivisti. Podsetio je da je Udruženje sportskih ribolovaca “Deliblatsko
jezero” 2020. godine, „na bazi rezultata naučnih istraživanja“, uputilo Zahtev za proširenje
granica SRP “Kraljevac” i da su trenutno u toku terenska istraživanja Pokrajinskog zavoda za
zaštitu prirode.
Jedan od razloga za tu inicijativu je to što je upravo riba mrguda, („crnka ili kako je sad sve
više nazivaju – umbra“) čiji monitoring u „Kraljevcu“, rade od 2015. godine – uz barskog
karaša, linjaka i još nekoliko retkih vrsta – u značajnijoj meri locirana van trenutnih zona
zaštite.
O prvom nalazu „umbre“, barske vrste riba u SRP “Kraljevac” kao i o drugim zaštićenim
barskim vrstama riba u Rezervatu i očuvanju njihovih staništa, govorio je ihtiolog Šandor
Šipoš, koji je sa hidrobiološkom ekipom Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada
prvi pronašao ovu strogo zaštićenu vrstu ribe koju smatraju „kraljicom Kraljevca“.
On je podsetio da je nakon što je Rezervat već bio „proglašen“, tokom 2014. godine, kroz
razgovor s lokalnim stanovništvom, sa kolegama iz tima došao do saznanja da u jezeru
„Kraljevac“ postoji jedna retka vrsta riba, koja nije bila zanimljiva za ribolovce „zbog čega je
i opstala“.
– Kada smo izašli na teren shvatili smo da je pitanju jedna veoma retka, endemska vrsta iz
dunavskog sliva, koja je, uz još dva lokaliteta, našla utočište baš ovde na Kraljevcu, istakao je
Šipoš, predstavljujući detalje nekoliko istraživanja njene brojnosti i zastupljenosti, nastojeći
da objasni zašto je „tolika galama oko umbre“.
Istraživač – pripravnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za
morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja, Đorđe Gajić govorio je o istraživanjima
„umbre“, u SRP “Kraljevac” uz poseban akcenat na važnosti očuvanja njenih staništa i
neophodne mere koje će dovesti do tog cilja.
Kao istraživač koji je već učestvovao na projektima očuvanja mrgude: “Towards in Situ and
Ex Situ Conservation of the European Mudminnow (Umbra krameri) in Serbia“ i
„Sačuvajmo staništa umbre“, Gajić je istakao da je s timom radio istraživanja na pet lokacija
van granica Rezervata te da ga raduje činejnica da „umbra“ svuda dominira po broju riba u
uzorku.
Prema njegovim rečima to je i bio razlog zbog koga su predložili proširenje Rezervata, čiji su
monitoring radili tokom prošle godine, kada su dobili veoma dobre rezultate, a u jednom
kraku („prema Bavaništu“) i 24.000 jedinki po hektaru.
Na Tribini koja je u prvi plan postavila upravo važnost barskih staništa – o barskoj kornjači i
zaštiti njenih staništa govorio je Marko Maričić, istraživač saradnik na Biološkom fakultetu
Univerziteta u Beogradu. Osim podatka da je barska kornjača (Emys orbicularis) jedina
domaća vodena kornjača u Srbiji, od mladog naučnika se moglu čuti i na koji način ćemo
sačuvati ovu dragocenu vrstu.
Prema njegovim rečima, kornjače inače, spadaju u jednu od najugroženijih grupa kičmenjaka,
pa je od 357 vrste čak 173 „globalno ugroženo“, uz veliku izvesnost da je realnost još
pesimističnija. Istakao je da je status ugroženosti barskih kornjača u Srbiji još nepoznat jer
nema dovoljno podataka, ali je istakao da je s kolegama tokom prošle godine, na pet
lokaliteta, među kojima je i jezero „Kraljevac“, započeo projekat o proceni ugroženosti
barskih kornjača na nacionalnom nivou koji će doneti dragocene podatke o toj vrsti.
O dve strogo zaštićene makrofite u SRP “Kraljevacu” i SRP “Zasavica” – barskoj paprati i
barskoj koprivi, govorio je Mihajlo Stanković, biolog iz SRP ”Zasavica”, koji je tokom
sadržajnog izlaganja podsetio da je barska paprat ostatak vegetacije iz perioda poslednjeg
ledenog doba. Podvukao je razlike između „obične“ i barske koprive, koja „bar tri puta jače
ožari od domaće, obične“.
Govoreći o lokacijama na kojima je barska kopriva prisutna, spomenuo je rubove
vodotokova, a osvetlio je i detalje po kojima ćemo na terenu prepoznati barsku paprat.
Spominjući kategoriju ugroženosti, istakao je da su obe vrste u preliminarnoj crvenoj listi
flore Srbije i obe su strogo zaštićene vrste.
O tome kako izgleda Pogled na Deliblatsko jezero sa pašnjaka u SRP “Kraljevac” pričala je
dr Karolina Petrović, doktor ekoloških nauka, nekadašnji stručni saradnik Rezervata, koja je s
prisutnima podelila iskustvo svog rada u SRP “Kraljevac”.
Činila su ga inspirativna istraživanja, monitorinzi „tekunice“ i pašnjaka… Renomirana
ekološka aktivistkinja govorila je i o počecima ekološke edukacije i međunarodnih
volonterskih kampova, koje je organizovala u saradnji s Mladim istraživačima Srbije.
Značajnu pažnju posvetila je prezentacijama ideja i rešenja kako bi dalje mogao da se razvija
Rezervat, uz poseban osvrt na projekat „Edukativno – turističkog centra“ koji bi na optimalan
način izašao u susret svim ekološkim potrebama i inicijativama u Rezervatu.
Iako dve trećine SRP “Kraljevac” čini jezero, ona je istraživačku pažnju fokusirala na
pašnjake i dve vrste – tekunicu i slepo kuče, predstavljajući najvažnije rezultate proučavanja
tih životinja.
Projekat “Očuvanje barskih staništa SRP “Kraljevca” i okoline kroz dijalog sa lokalnim
stanovništvom“ finansira USAID a sprovodi ga Beogradska otvorena škola sa svojim
partnerima. Tribina je deo ktivnosti petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu“
koji sprovode Beogradska otvorena škola i Američka agencija za međunarodni razvoj
USAIDu saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode IUCN, Mladim istraživačima
Srbije, Međunarodnom ekološkom organizacijom TNC, udruženjem ENECA i Američkom
privrednom komorom u Srbiji AmCham.